Демонічне весілля в народних переказах. Слов’янські паралелі

• Veröffentlicht in: Народна творчість та етнологія
• Datum: 2012
• 1. Verfasser: Раденкович, Л.
• Format: Artikel
• Sprache: Ukrainian
• Veröffentlicht: Iнститут мистецтвознавства, фольклористики та етнології iм. М.Т. Рильського НАН України 2012
• Schlagworte: Сербський фольклор у загальнослов’янському контексті
• Online Zugang: https://nasplib.isofts.kiev.ua/handle/123456789/201528
• Назва журналу: Digital Library of Periodicals of National Academy of Sciences of Ukraine
• Zitieren: Демонічне весілля в народних переказах. Слов’янські паралелі / Л. Раденкович // Народна творчість та етнологія. — 2012. — № 2. — C. 6-10. — Бібліогр.: 35 назв. — укр.

The author analyzes the structure and mythical basis of the popular tradition concerning human participation in the demonic wedding, common to some Slavic folks. About thirty-five variants of such tradition, written down during the last hundred years, have been taken into account. The tradition says that in the night-time a man on the road may be met and taken by a wedding party disappears. It is only then that he becomes aware that he is sitting in a willow tree above water and that the demons intend to drown him. Instead of the wine cup, he is holding a horse’s skull. The tradition reflects elements of the wedding rite. The concluding act of the rite consists of a ritual, which implies offering a cup of wine to the girl’s father who drinks from it and then gives it back to the fellow’s father. In the demonic wedding, however, the demon himself, transformed into the vine cup is assigned with taking a man’s soul out under the water. In the first case, the girl becomes attached to her new family, and in the second one, a man becomes attached to the flock of demons. У раду се анализира структура и митолошка основа народног предања о учешћу човека у демонској свадби, које се среће код више словенских народа. Узето је у обзир око 35 варијаната оваквог предања, записаних последњих стотину година. Реч је о предању где човека у ноћно време, на путу срећу сватови и одводе га са собом, а да он није свестан да су то демони. Када му понуде суд с вином он се прекрсти или се у тај час огласи петао и сватови нестану. Тек онда примети да се налази на врби изнад воде и да су се демони спремали да га утопе. Место суда с вином у рукама му је била коњска лобања, корњача итд. У предању се одражавају елементи свадбеног обреда. Завршни чин просидбе девојке састојао се од обредног давања суда за вино девојчином оцу који из њега пије и враћа га момковом оцу. У демонској свадби сам демон је преобраћен у суд за вино и он има задатак да човеку извади душу и однесе је под воду. У првом случају девојка се везује за нову породицу, у другом случају човек се везује за стадо демона.