Братсько-сестринський інцест: між ієрогамією та гріхом кровозмішення (на прикладі пісень про намір царя Стефана одружитися із сестрою)

It is quite common in many mythologies for a human community (tribe) to be derived from one genus, i.e. from the marriage of a divine ancestral couple. And this ancestral marriage thus had to be incestuous. This divine incest was usually performed by a parent and a child or a brother and a sister. I...

Повний опис

Збережено в:
Бібліографічні деталі
Опубліковано в: :Народна творчість та етнологія
Дата:2012
Автор: Каранович, З.
Формат: Стаття
Мова:Ukrainian
Опубліковано: Iнститут мистецтвознавства, фольклористики та етнології iм. М.Т. Рильського НАН України 2012
Теми:
Онлайн доступ:https://nasplib.isofts.kiev.ua/handle/123456789/201533
Теги: Додати тег
Немає тегів, Будьте першим, хто поставить тег для цього запису!
Назва журналу:Digital Library of Periodicals of National Academy of Sciences of Ukraine
Цитувати:Братсько-сестринський інцест: між ієрогамією та гріхом кровозмішення (на прикладі пісень про намір царя Стефана одружитися із сестрою) / З. Каранович // Народна творчість та етнологія. — 2012. — № 2. — C. 35-40. — Бібліогр.: 25 назв. — укр.

Репозитарії

Digital Library of Periodicals of National Academy of Sciences of Ukraine
id nasplib_isofts_kiev_ua-123456789-201533
record_format dspace
spelling Каранович, З.
2025-01-22T15:30:18Z
2025-01-22T15:30:18Z
2012
Братсько-сестринський інцест: між ієрогамією та гріхом кровозмішення (на прикладі пісень про намір царя Стефана одружитися із сестрою) / З. Каранович // Народна творчість та етнологія. — 2012. — № 2. — C. 35-40. — Бібліогр.: 25 назв. — укр.
0130-6936
https://nasplib.isofts.kiev.ua/handle/123456789/201533
398.83:392.543
It is quite common in many mythologies for a human community (tribe) to be derived from one genus, i.e. from the marriage of a divine ancestral couple. And this ancestral marriage thus had to be incestuous. This divine incest was usually performed by a parent and a child or a brother and a sister. It is also well known that the story about the original, divine i.e. hierogamic incest in many archaic cultures was ritually recapitulated around the New Year’s Eve, when the incest, especially if it was regal, was allowed and welcome because the rulers were taken to be divine envoys on earth. But as myths tell us, incest among people had to be abolished because its prohibition became and remained the condition of society. It is a scientifically held belief, also confirmed in myths, that exogamy (i.e. prohibition of intermarrying), was introduced as a regulatory factor in archaic communities. These myths are, therefore, also «sociogenic», and regardless of their creative role – they basically question the rules of society. In Serbian oral poetry, there are many different stories about heroic and non-heroic marriages as well. Just as myths, they are also sometimes about incest, especially between a brother and a sister. It could therefore be expected that these poems question the relations in a community, as myths once had done, since they are analogous in content. This paper will show that such analogies between archaic mythical stories and Serbian folk poetry are not accidental, and traces of ancient incest and its abolition can indeed be discerned. This analysis is based on poems about tsar Stefan, who wanted to marry his sister («Dušan hoće sestru da uzme» and «Udaja sestre Dušanove» from the collection of poems by Vuk Stefanović Karadžić No. 27 and 28), as well as a poem from the Maleševo region, published under a title «Srpski kralju Stefan i sestra mu Ognjena Marija» by D. Nedeljković, Prilozi proučavanju narodne poezije VI, 1939.
Познато је да се у многим митологијама људска заједница (племе) изводи из једног рода, односно из брака божанског пара прапредака. И тај првопредачки брак је стога неизоставно био инцестуозан. А до овог, божанског инцеста, према митовима, долазило је међу родитељима и децом, или између брата и сестре. Познато је, даље, да је прича о првобитном, божанском, односно хијерогамијском инцесту, у многим архаичним културама ритуално рекапитулирана о празнику Нове године, кад је инцест, посебно владарски, био дозвољен и пожељан, зато што су у датом кључу владари били божански намесници на земљи. Инцест је, међутим, како митови казују, међу људима било неопходно укинути, пошто је његова забрана постала и остала услов друштвености. Зато је, сматра се у науци, као један од најважнијих регулативних чинилаца у архаичним заједницама уведена егзогамија, односно дошло је до укидања бракова међу члановима једне половине (братства), и о томе, такође, казују митови. Ти митови су, дакле, и "социогени" и без обзира на то што се они баве процесом стварања – у основи им је пропитивање друштвених правила И у усменој поезији код Срба распрострањене су различите приче о јуначким и нејуначким женидбама и удајама. А у њима се, као и у митовима, понекад казује о инцесту, посебно о братско-сестринском. Могло би се, стога, очекивати да те песме проблематизују односе у заједници, као што су то некада чинили митови, са којима су оне својом садржином аналогне. У овом раду настоји се показати да поменуте сличности архаичних митских прича и српске народне поезије нису случајне, и да се у њима заиста дају наслутити трагови првопредачког инцеста и његовог укидања међу људима. За анализу су коришћене песме које певају о цару Стефану, који хоће да се ожени својом сестром („Душан хоће сестру да узме“ и „Удаја сестре Душанове“ (из збирке Вука Караџића, бр. 27 и 28), као и запис песме из малешевског краја, која је штампана под насловом: „Српски краљу Стефан и сестра му Огњена Марија“ (а публиковао је Д. Недељковић, Прилози проучавању народне поезије VI, 1939).
uk
Iнститут мистецтвознавства, фольклористики та етнології iм. М.Т. Рильського НАН України
Народна творчість та етнологія
Міфологічний вимір фольклору
Братсько-сестринський інцест: між ієрогамією та гріхом кровозмішення (на прикладі пісень про намір царя Стефана одружитися із сестрою)
Brother-Sister Incest: Between Hierogamy and Sin (As Exemplified by the Poems about Tsar Stefan’s Intention to Marry His Sister)
Братско-сестрински инцест: између хијерогамије и родоскврног греха (на примеру песама које певају о намери цара Стефана да се ожени сестром)
Article
published earlier
institution Digital Library of Periodicals of National Academy of Sciences of Ukraine
collection DSpace DC
title Братсько-сестринський інцест: між ієрогамією та гріхом кровозмішення (на прикладі пісень про намір царя Стефана одружитися із сестрою)
spellingShingle Братсько-сестринський інцест: між ієрогамією та гріхом кровозмішення (на прикладі пісень про намір царя Стефана одружитися із сестрою)
Каранович, З.
Міфологічний вимір фольклору
title_short Братсько-сестринський інцест: між ієрогамією та гріхом кровозмішення (на прикладі пісень про намір царя Стефана одружитися із сестрою)
title_full Братсько-сестринський інцест: між ієрогамією та гріхом кровозмішення (на прикладі пісень про намір царя Стефана одружитися із сестрою)
title_fullStr Братсько-сестринський інцест: між ієрогамією та гріхом кровозмішення (на прикладі пісень про намір царя Стефана одружитися із сестрою)
title_full_unstemmed Братсько-сестринський інцест: між ієрогамією та гріхом кровозмішення (на прикладі пісень про намір царя Стефана одружитися із сестрою)
title_sort братсько-сестринський інцест: між ієрогамією та гріхом кровозмішення (на прикладі пісень про намір царя стефана одружитися із сестрою)
author Каранович, З.
author_facet Каранович, З.
topic Міфологічний вимір фольклору
topic_facet Міфологічний вимір фольклору
publishDate 2012
language Ukrainian
container_title Народна творчість та етнологія
publisher Iнститут мистецтвознавства, фольклористики та етнології iм. М.Т. Рильського НАН України
format Article
title_alt Brother-Sister Incest: Between Hierogamy and Sin (As Exemplified by the Poems about Tsar Stefan’s Intention to Marry His Sister)
Братско-сестрински инцест: између хијерогамије и родоскврног греха (на примеру песама које певају о намери цара Стефана да се ожени сестром)
description It is quite common in many mythologies for a human community (tribe) to be derived from one genus, i.e. from the marriage of a divine ancestral couple. And this ancestral marriage thus had to be incestuous. This divine incest was usually performed by a parent and a child or a brother and a sister. It is also well known that the story about the original, divine i.e. hierogamic incest in many archaic cultures was ritually recapitulated around the New Year’s Eve, when the incest, especially if it was regal, was allowed and welcome because the rulers were taken to be divine envoys on earth. But as myths tell us, incest among people had to be abolished because its prohibition became and remained the condition of society. It is a scientifically held belief, also confirmed in myths, that exogamy (i.e. prohibition of intermarrying), was introduced as a regulatory factor in archaic communities. These myths are, therefore, also «sociogenic», and regardless of their creative role – they basically question the rules of society. In Serbian oral poetry, there are many different stories about heroic and non-heroic marriages as well. Just as myths, they are also sometimes about incest, especially between a brother and a sister. It could therefore be expected that these poems question the relations in a community, as myths once had done, since they are analogous in content. This paper will show that such analogies between archaic mythical stories and Serbian folk poetry are not accidental, and traces of ancient incest and its abolition can indeed be discerned. This analysis is based on poems about tsar Stefan, who wanted to marry his sister («Dušan hoće sestru da uzme» and «Udaja sestre Dušanove» from the collection of poems by Vuk Stefanović Karadžić No. 27 and 28), as well as a poem from the Maleševo region, published under a title «Srpski kralju Stefan i sestra mu Ognjena Marija» by D. Nedeljković, Prilozi proučavanju narodne poezije VI, 1939. Познато је да се у многим митологијама људска заједница (племе) изводи из једног рода, односно из брака божанског пара прапредака. И тај првопредачки брак је стога неизоставно био инцестуозан. А до овог, божанског инцеста, према митовима, долазило је међу родитељима и децом, или између брата и сестре. Познато је, даље, да је прича о првобитном, божанском, односно хијерогамијском инцесту, у многим архаичним културама ритуално рекапитулирана о празнику Нове године, кад је инцест, посебно владарски, био дозвољен и пожељан, зато што су у датом кључу владари били божански намесници на земљи. Инцест је, међутим, како митови казују, међу људима било неопходно укинути, пошто је његова забрана постала и остала услов друштвености. Зато је, сматра се у науци, као један од најважнијих регулативних чинилаца у архаичним заједницама уведена егзогамија, односно дошло је до укидања бракова међу члановима једне половине (братства), и о томе, такође, казују митови. Ти митови су, дакле, и "социогени" и без обзира на то што се они баве процесом стварања – у основи им је пропитивање друштвених правила И у усменој поезији код Срба распрострањене су различите приче о јуначким и нејуначким женидбама и удајама. А у њима се, као и у митовима, понекад казује о инцесту, посебно о братско-сестринском. Могло би се, стога, очекивати да те песме проблематизују односе у заједници, као што су то некада чинили митови, са којима су оне својом садржином аналогне. У овом раду настоји се показати да поменуте сличности архаичних митских прича и српске народне поезије нису случајне, и да се у њима заиста дају наслутити трагови првопредачког инцеста и његовог укидања међу људима. За анализу су коришћене песме које певају о цару Стефану, који хоће да се ожени својом сестром („Душан хоће сестру да узме“ и „Удаја сестре Душанове“ (из збирке Вука Караџића, бр. 27 и 28), као и запис песме из малешевског краја, која је штампана под насловом: „Српски краљу Стефан и сестра му Огњена Марија“ (а публиковао је Д. Недељковић, Прилози проучавању народне поезије VI, 1939).
issn 0130-6936
url https://nasplib.isofts.kiev.ua/handle/123456789/201533
citation_txt Братсько-сестринський інцест: між ієрогамією та гріхом кровозмішення (на прикладі пісень про намір царя Стефана одружитися із сестрою) / З. Каранович // Народна творчість та етнологія. — 2012. — № 2. — C. 35-40. — Бібліогр.: 25 назв. — укр.
work_keys_str_mv AT karanovičz bratsʹkosestrinsʹkiiíncestmížíêrogamíêûtagríhomkrovozmíšennânaprikladípísenʹpronamírcarâstefanaodružitisâízsestroû
AT karanovičz brothersisterincestbetweenhierogamyandsinasexemplifiedbythepoemsabouttsarstefansintentiontomarryhissister
AT karanovičz bratskosestrinskiincestizmeđuhiǰerogamiǰeirodoskvrnoggrehanaprimerupesamakoǰepevaǰuonamericarastefanadaseoženisestrom
first_indexed 2025-12-07T19:24:06Z
last_indexed 2025-12-07T19:24:06Z
_version_ 1850878665896755200